НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Лимонест вргањ

Alessioporus ichnusanus

English

/

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Балкански мрморец
Јајчарка, булка, царска габа – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
Ранлив ЗАГРОЗЕН Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Alessioporus ichnusanus

Опишан од

(Alessio, Galli & Littini) Gelardi, Vizzini & Simonini

Синоним

Xerocomus ichnusanus (Alessio, Galli & Littini) Karaman, 1922

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

EN– Загрозен: B2ab(iii); D

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Караделев, M.

Прегледал

Kost, G.

Соработници

Русевска, K.

Тофиловска, С.

Јовановски, Т.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Alessioporus ichnusanus е ектомикоризен вид габа, со фрагментирани и изолирани популации. Се работи за редок вид, регистриран на три локалитета, од кои еден е во рамките на Националниот парк „Галичица“, а другите два локалитета се наоѓаат во незаштитени подрачја.
Alessioporus ichnusanus е оценет како загрозен според критериумите B и D со оглед на тоа што бројот на единки се проценува на приближно 200; има мала и ограничена популација; малa површина на населеност (AOO) од 20 km2, што е во согласност со предложената категоризација од IUCN. Најголема закана претставува комерцијалното собирање на печурки, при што се оштетуваат и плодните тела на овој редок вид.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Видот Alessioporus ichnusanus е познат од три локалитета. Плодните тела на габата растат поединечно или често во групи. Во текот на теренските истражувања се утврдени точните податоци заголемината на популацијата. Во просек се јавуваат по 20 зрели единки по наоѓалиште, па вкупната големина на популацијата се проценува на околу 200 зрели единки. Видот е со поограничена дистрибуција во споредба со распространетоста на погодното живеалиште.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (териколен).

Живеалишта и екологија

Alessioporus ichnusanus е термофилен и ксерофилен вид, кој расте во топлољубиви широколисни шуми, а е микоризен со даб. Најчесто се врзува за чисти или мешани зимзелени склерофилни и листопадни дабови заедници, додека Quercus cerris, Q. ilex и Q. suber се негови примарни ектомикоризни партнери (Gelardi et al. 2014).
Во С. Македонија овој вид се среќава во заедници со Quercus frainetto, Q. cerris и Q. pubescens. На локалитетот Војник, Alessioporus ichnusanus е најден во крајречна заедница во која навлегува и Q. pubescens. Обично се јавува на варовнички почви, сиромашни со хранливи материи, и формира плодни тела во текот на најсушниот период од годината (од лето до рана есен).

Користење и трговија

Користење и трговија

Alessioporus ichnusanus се смета за вид што се јаде. Некои автори наведуваат дека е можно видот да биде и отровен.

Закани

Закани

Најголема закана е комерцијалното собирање на вргањи, поради што се оштетуваат и плодните тела на овој редок вид. Друга важна закана е деградирањето и уништувањето на живеалиштата како резултат на сеча на шумата, како и нарушување на живеалиштата поради рекреативен, резиденцијален и комерцијален развој.

Зачувување

Зачувување

Еден од локалитетите е во рамките на НП „Галичица“, но другите два се во незаштитени подрачја.
Активностите за зачувување на видот би опфатиле истражувања на неговата биологија и екологија, како и вклучување во Националниот систем за следење на биодиверзитетот, а од најголема полза е зачувувањето на неговиот локалитет.
Според IUCN Глобалната црвена листа на загрозени видови, видот е категоризиран како ранлив C2a(i).

Библиографија

Библиографија

Alessio, C.L. 1985. Boletus Dill. ex L. (sensu lato). – In: Fungi Europaei. Vol. 2. Pp. 1–705. Libreriaeditrice Biella Giovanna, Saronno.
Assyov and Stoykov 2011, Pereira 2015, Polemis et al. 2012, GBIF 2019, ÖsterreichischeMykologischeGesellschaft 2019,).
Assyov, B. & Stoykov, D.Y. 2011. First record of Boletus ichnusanus (Boletaceae) in Bulgaria. – PhytologiaBalcanica 17: 269–272.
Chevtzoff, B. 1998. Xerocomus ichnusanus Alessio, Galli R & Littini, Boletales nouvelle pour la France. – Bulletin Semestriel de la Fédération des Associations Mycologique Méditérraneennes 13 : 14–20.
Dahlberg, A. and Mueller, G. 2011. Applying IUCN red-listing criteria for assessing and reporting on the conservation status of fungal species. Fungal Ecology 4: 1-16.
Estadès, A. & Lannoy, G. 2004. Les bolets européens. – Bulletin Mycologique et Botanique Dauphiné-Savoie 44(3): 3–79.
Galli, R. 1998. I Boleti. Atlante pratico-monographico per la determinazione dei boleti. Edinatura, Milano.
GBIF 2020. Global Biodiversity Information Facility (GBIF) data portal. Collection of online herbarium specimens. Available at: https://www.gbif.org/species/8262663
Gelardi, M. 2007. Interessanti Boletaceae mediterranee rinvenute nel Lazio: Xerocomus ichnusanus e X. persicolor. – Bolletino del Gruppo Micologico G. Bresadola – Nuova Serie 50(1–3): 141–160.
Gelardi, M., Simonini, G., Ercole, E. and Vizzini, A. 2014. Alessioporus and Pulchroboletus (Boletaceae, Boletineae), two novel genera for Xerocomus ichnusanus and X. roseoalbidus from the European Mediterranean basin: molecular and morphological evidence. Mycologia 106: 1168–1187.
Karadelev M., Rusevska K., 2013. Contribution to Macedonian Red List of fungi. Proceedings оf the 4th Congress of Ecologists of Macedonia with International Participation, Ohrid, R. Macedonia. Macedonian Ecological Society, Skopje, Special issue 28 2013, pp. 68–73.
Karadelev, M., Rusevska, K., Kost, G. & Mitic-Kopanja, M. L., 2018. Checklist of Macrofungal Species From the Phylum Basidiomycota of the Republic of Macedonia. Acta Musei Macedonici Scientiarum Naturalium, [S.l.], v. 21, n. 1, p. 23-112. Available at: http://www.acta.musmacscinat.mk/index.php/acta/article/view/23
Konstantinidis, G. 2009. Mushrooms, a photographic guide for collectors. Published by the author, Athens.
Ladurner, H. & Simonini, G. 2003. Xerocomus s.l. – In: Fungi Europaei. Vol. 8. Pp. 1–527. Edizioni Candusso, Alassio.
Lannoy, G. & Estadès, A. 2001. Les Bolets. Flore mycologique d’Europe. Documents Mycologiques Mémoire Hors série no. 6. Pp. 1–163. Association d’Écologie et de Mycologie, Lille.
Persiani, A.M. 2019. Alessioporus ichnusanus (errata version published in 2020). The IUCN Red List of Threatened Species 2019: e.T147144825A167285525. https://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T147144825A167285525.en.
Polemis, E., Dimou, D.M., Tzanoudakis, D. & Zervakis, G.I. 2012. Annotated checklist of Basidiomycota (subclass Agaricomycetidae) from the islands of Naxos and Amorgos (Cyclades, Greece). – Annales Botanici Fennici 49: 145–161