НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Смреково шајче

Mycena juniperina

English

Juniper’s bonnet

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Блатна болскавичка, Блатна светилка
Кожеста пуфка- Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
РАНЛИВ Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Mycena juniperina

Опишан од

Aronsen

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

VU – Ранлив, B1ab (i,iii,iv) + 2ab(i,iii,iv); D1

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Караделев, M.

Прегледал

Kost, G.

Соработници

Русевска, K.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Видот е познат од четири (4) локалитета, од кои еден се наоѓа на територијата на НП „Галичица“. Бројот на регистрирани единки е околу 100, иако вкупниот број на зрели единки (вклучувајќи ги и неистражените локалитети со дива фоја) не се очекува да надмине 1000, поради што ова се третира како многу мала популација. Во земјава, дивата фоја е првенствен супстрат и на островот Голем Град таа е во заштитено подрачје, но во близина на селото Чалакли е под силно антропогено влијание. Ова е загрозено подрачје поради масовното експлоатирање на дрвјата од дива фоја од страна на месното население. Пожарите во летниот период исто така претставуваат голема закана. Површината на населеност (АОО) е 24 km2 но тука се опфатени и локациите со добро развиени шуми на дива фоја, кои се пошироко распространети и каде се очекува видот да се појави.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Mycena juniperina е редок вид, застапен со различна бројност на сите познати локалитети, но е почест во доброразвиените заедници од дива фоја, особено ако се присутни постари стебла. Најмногу примероци се забележани на места со доброразвиени заедници од дива фоја, како што се наоѓалиштето во околината на село Чалакли, каде се избројани околу 50 примероци, и островот Голем Град со околу 30 примероци. На останатите две наоѓалишта – планината Водно и природниот резерват „Јасен“, Mycena juniperina е забележана само еднаш, со по околу 10 примерока на двете места.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (лигниколен).

Живеалишта и екологија

Mycena juniperina расте на кора од Juniperus communis L. во Северна Европа, Полска и Италија. Во последниве години, се покажа дека M. juniperina може да насели и други видови Juniperus. Исто така, расте на кора од J. excelsa (Doğan & Karadelev 2006; Doğan et al. 2011), J. oxycedrus (Pérez-De-Gregorio & Capella et al. 2009; Fridlender & Louis 2010), J. foetidissima (Doğan et al. 2011) и J. phoenicea (Moreau et al. 2007; Konstantinidis 2012).

Во С. Македонија, видот е забележан на кората од живи стебла на дива фоја (Juniperus excelsa). Шумите од дива фоја се сметаат за приоритетно живеалиште во Директивата за живеалишта, и тоа како 9560 *Ендемски шуми со Juniperus spp. – Pal. 42.A3 – шуми од дива фоја (Juniperetum excelsae) – шумски формации во кои доминира Juniperus excelsa. Видот ретко се среќава на кора од стари стебла на Juniperus oxycedrus. Надморската височина на локалитетите каде е собран видот Mycena juniperina е помеѓу 120 и 900 m.

Користење и трговија

Користење и трговија

Видот не е од интерес за користење и трговија.

Закани

Закани

Влијанието се манифестира преку уништување и/или фрагментација на живеалиштето на домаќинот бидејќи видот е врзан за примарниот супстрат. Директно влијание врз видот не е утврдено. Заканата е изразена на различен начин и зависи од локацијата на заедницата. Најмала закана има на заштитените локалитети во рамките на НП „Галичица“ додека најизразена е во околината на село Чалакли, каде има масовно експлоатирање на дрвјата од дива фоја од месното население.

Зачувување

Зачувување

Истражувања за бројот и обемот на популацијата; толкување на статусот на видот преку продлабочено разбирање на неговата биологија и екологија; зачувување на живеалиштата; проучување на трендовите по пат на мониторирање.

Библиографија

Библиографија

Aronsen A. 1996. Mycena juniperina, a new member of section Supinae from Norway. Persoonia 16(2): 257–259.

Doğan H. H. &Karadelev M. 2006. First record of Mycena juniperina from Turkey on a new host. Mycol. Balcanica 3: 77–79.

Doğan H. H., Karadelev M. &Işıloğlu M. 2011. Macrofungal diversity associated with the scale – leaf juniper trees, Juniperus excelsa and J. foetidissima, distributed in Turkey. Turkish Journal of Botany 35: 219–237.

Emmett E. E., Aronsen A., Læssøe T. & Elborne S. A. 2008. Mycena (Pers.) Roussel. In: H. Knudsen & J. Vesterholt (eds), Funganordica. Agaricoid, boletoid and cyphelloid genera, pp. 352–387. Nordsvamp, Copenhagen.

Halama M, Chachula P, Rutkowski R. 2014.Mycena juniperina (Agaricales, Basidiomycota), new for the Polish and Central European mycobiota. Polish botanical journal  59(1): 109-116.

KaradelevM., Rusevska K. 2016.  Distribution Maps of Critical Endangered Species from Macedonian Red List of Fungi   Hyla VOL. 2016., No.1, pp. 14- 18.

Konstantinidis G. 2012. New recordings of fungi in Greece. [21 May 2013].

Krikorev M. 2008. Notes on some rare or overlooked species of Mycena. Svensk Mykologisk Tidskrift 29(2): 16–27.

Læssøe T. 2005. En nydanskhue svamp: Ene-Huesvamp (Mycena juniperina). In: J. Vesterholt (ed.), Usædvanlige danske svampe fund. Svampe 51: 56–57.

Moreau P.-A., Corriol G., Borgarino D., Aubel P., Lavoise C., Richard F. & Selosse M.-A. 2007. Contribution à la connaissance des champignons de l’étage thermoméditérranéen Corse. II. Bulletin Semestriel de la Fédération des Associations Mycologiques Méditerranéennes 31: 9–31.

Pérez-De-Gregorio i Capella M. À., Hermosilla C. E. & Butrón J. L. P. 2009. Mycena juniperina Aronsen en España. Bollettino dell’Associazione  Micologicaed Ecologica  Romana 77–78: 54–59.

Robich G. 2003. Mycenad’Europa. Associazione Micologica Bresadola, Trento.