НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Српска Рамонда

Ramonda serbica

English

Serbian phoenix flower

Albanian

Ramondë e Serbisë

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Водно оревче
Барска Ангелика – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
РАНЛИВ Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Ramonda serbica

Опишан од

Pancic

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

VU – Ранлив,

Датум на процена

Ноември 2019

Проценувач

Ќуштеревска, Р.

Прегледал

Charni, A.

Соработници

Матевски В.

Костадиновски, М.

Цветкоска, Ц.

Составена од

Hofman, M.P.G.

Образложение за процената

Површината на населеност на овој вид и степенот на застапеност во Северна Макецонија го квалификува видот за Загрозен, но присуството на шест локации резултира со Категорија Ранлив. Во минатото, се собираше огромна количина на овој вид за научни истражувања. Поради ова, имаше пад на бројот на зрели единки.

Процената на ЕУ IUCN Црвената листа за овој вид е Најмалку засегнат (LC).

Популација

Моментален тренд на популацијата

Стабилен

Опис

Популациите се сериозно фрагментирани (вкупно: 11.650 единки); мала големина на изолираните фрагменти на популацијата.

Живеалишта и екологија

Систем

 Копнен

Живеалишта и екологија

Овој вид има многу специфично, мало и ограничено барање во однос на живеалиштата и припаѓа на групата ретките „воскресувачки“ васкуларни растенија во Европа. Ramonda serbica е повеќегодишно растение, кое може да се најде во влажни и мрачни места и цвета од средината на април до втората половина на мај. Видот се јавува во мрачни пукнатини на варовнички карпи помеѓу 400-1.500 m надморска височина (Комисија на европските заедници 2009 година). Обично се наоѓа во северни, северозападни пукнатини, но повремено се наоѓа и во пукнатини со северо-источна експозиција.

И покрај тоа што се јавува на места со северна експозиција и влажни карпести живеалишта, речиси во сите локалитети во неговиот ареал на распростанување, особено на пониски височини, популациите се во во сува фаза (анабиоза) за време на сушните летни месеци, а понекогаш дури и во април или мај. Некои години со невообичаено суви месеци – април или мај, видот може да биде во целосна анабиоза за време на цветниот период.

Во Северна Македонија ова растение расте во следното живеалиште: 8210 Calcareous rocky slopes with chasmophytic vegetation.

Користење и трговија

Користење и трговија

Ова растение се собира за научни и хортикултурни цели (Марковска и др. 1992).

Закани

Закани

Влошување на живеалиштата, главно, како резултат на климатските промени (промени во режимите на врнежи, сушење на помалите реки во текот на летото) и антропогени активности (на пр. рудерализација) (Марковиќ и др., 2015); Промените во хидролошкиот режим при градба на брани може да влијаат врз видот.

Зачувување

Зачувување

Овој вид е наведен на Анекс IV на Директивата за живеалишта и под-Додаток I на Бернската Конвенција.

Над 90% од субпопулациите на овој вид се јавуваат во националните паркови Маврово и Галичица, додека помал дел од подрачјата каде се јавува не се под заштита.

Потребна е прецизна процена на големината на популациите и површината на населеност, како и назначување на некои од локалитетите каде егзистира за заштитени подрачја.

Библиографија

Библиографија

Council of Europe. 1979. Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats. European Treaty Series No. 104. Council of Europe, Strasbourg, France. .p /.

Stevanović, V., Niketić, M. and Stevanović, B. 1986. Sympatric area of the sibling and endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. et Petrov. (Gesneriaceae) in southeast Serbia (Yugoslavia). .p 45-54.

EEC. 1992. The Habitats Directive – Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 European Economic Community. Official Journal of the European Communities. .p 7-50.

Soška, Th. 1939. Beitrage zur Kenntnis der Schluchten floren von Südserbien, II. .p 35-58.

Černjavski, P. 1943. Prilog za floristichko poznavanje shire okoline Ohridskog Jezera. .p 11-88.

Košanin, N. 1921. La distribution geografique des deux especes de Ramondia du Balkan. .p 44-49.

Markovska Y, Kimenov G, Stefanov K, Popov S. 1992. ipid and sterol changes in leaves of Haberlea rhodopensi and Ramonda serbica at transition from biosis into anabiosis and vice versa caused by water stress. .p 2309–2314.

Markovic, J., Bogdanovic, G., Marković, G. 2015. EFFECT OF DROUGHT ON STRESS IN PLANTS. Journal of Process Management. .p 9-16.

Soška, Th. 1938. Beitrag zur Kenntnis der Schluchtenfloren von Südserbien. I . .p 223-238.

Micevski, K. 1994. Visokoplaninska vegetacija na planinata Bistra. MANU. Skopje. .p 1-91.

2009. Communication from the Commission to the European Parliament and the Council on the Establishment of a Joint EU Resettlement Programme. European Union: European Commission. .p /.