НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Поскок

Vipera ammodytes

English

Nose horned viper

Albanian

Nepërka

Назад кон преглед на видови
<< Предходно – Шарка
Ридска/шумска желка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
НАЈМАЛКУ ЗАСЕГНАТ Близу
засегнат
Ранлив Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Vipera ammodytes

Опишан од

(Linnaeus, 1758)

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

LC – Најмалку засегнат

Датум на процена

Ноември 2019

Проценувач

Арсовски, Д.

Стеријовски, Б.

Прегледал

Tomović, L.

Соработници

/

Составена од

Hofman, M.P.G.

Образложение за процената

Поскокот е широко распространет во Северна Македонија (обем на распространетост [EOO] = 24.286km2) и неговата ограничена површина на населеност (AOO) од 1.636 km2 е најверојатно потценета пресметка заради генерално елузивната природа* на змиите. Сепак, поединци (особено големите возрасни единки) обично се гонети од луѓето, а честопати се жртви и на патиштата и возилата во движење, па дури се знае и дека се понекогаш собирани и за „молзење“ отров; комбинираните ефекти од сите закани можат да ја намалат површината на населеност на видот, па дури и да предизвикаат фрагментација во блиска иднина што укажува дека се блиску засегнати. Сепак, оваа змија е прилично честа и во Северна Македонија и во сите соседни земји, заради што националните популации можат да имаат корист од регионалните ефекти за спасување од соседни популации, сместувајќи го видот во категорија најмалку засегнат. Глобално и во Европа поскокот е проценет како најмалку засегнат.

Оцена на популацијата на островот Голем Град: VU D2

Изолираната популација на Голем Град не е под никаква тековна закана, но малата површина на островот (20 ha, т.е. <20 km2) ја прави оваа популација многу подложна на стохастички* случувања што можат за кратко време да ја направат критично загрозена, па дури и истребена. На пример и покрај неговата строга заштита во рамките на НП „Галичица“, посетите на островот не се контролирани и во неколку наврати се забележани локални туристи кои се обидуваат да им наштетат на змиите, додека меѓународните „туристи“ се забележани во тајна потрага по единки или за извоз или молзење отров. Овие животни честопати тешко се забележуваат во природата, но малата површина на островот го олеснува наоѓањето на змиите. Несистематското собирање, особено на трудните женки (или насоченo или случајно собрани во текот на јули и август) може да има погубни влијанија врз таквата популација.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Големината на националната популација не е позната, но големата закана (прогон, уништување на живеалиштата, пожари и смртност на патиштата) подразбира намалување на популацијата.

Моделирањето на податоците од островот Голем Град, откри дека >1500 единки го населуваат островот, достигнувајќи до многу густа популација од 80 единки на ha (Tomović et al. 2019; необјавени податоци).

Живеалишта и екологија

Систем

 Копнен

Живеалишта и екологија

Овој вид се поврзува со карпести области, но може да се најде и на други живеалишта. Може да се најде во суви, честопати карпести живеалишта, вклучително отворени шумски површини и грмушки, песочни дини, ридови, шуми, камени бедеми, традиционално култивирано земјиште, градини, лозја, отворени дабови шуми и букови шуми. Подеднакво ги сака и човечки направените или природните карпести формации. Видот е ововивипарен*; парењето се одвива во мај и до август женките раѓаат помеѓу четири и 15 млади (Agasyan et al. 2009; Speybroeck et al. 2016).

На островот Голем Град змиите се значително помали (необјавени резултати). Ова е најверојатно последица на исхраната составена речиси исклучиво од гуштери, мали змии и стоногалки (Arsovski et al. 2014) и недостатокот од хранливи вредности кои вообичаено ги добиваат од малите глодари.

Користење и трговија

Користење и трговија

Понекогаш единки се одгледуваат во заробеништво од хоби и се дистрибуираат во истата заедница – интернет форумите често нудат единки за продажба на змии собрани од околината. Видот е исто така несистематски искористен за „молзење“ отров (податоци од лична комуникација). На експертите во неколку наврати им имаат пристапено лица кои се занимаваат со собирање отров, кои сведочеа за цена на отров од 250 евра за ml, а беше пријавена и постојна мрежа на собирачи од Неготино, Кавадарци, Струмица и Гевгелија.

Закани

Закани

Уништувањето на живеалиштата, пожарите и сообраќајниците се главните закани за овој вид. Најверојатно најпрогонуваните видови змии од страна на луѓето во Северна Македонија заради нивната лесно препознатлива шара и рог што е поврзана со опасност и отров. Собирањето за трговија со домашни миленици може да биде закана, како и несистематско молзење отров. Покрај тоа што се собирани од дивината, единките не се ниту правилно и етички сместени и молзени (Светска здравствена организација, 2016), ниту, пак, веднаш ослободени, бидејќи можат да се молзат повеќе пати (податоци од лична комуникација). Нарачките доаѓаат од анонимни извори од странство (претежно од Грција според личните комуникации) кои им нудат награда на необучени лица за да ги извршуваат овие опасни активности (како за животните, така и за лицата) честопати до смртта на животното.

Сите закани наведени за овој вид се вклучени во „Листата на приоритетни закани за биолошката разновидност“ во „Стратегијата за биолошка разновидност на Република Северна Македонија со акциски план 2018-2023“ (Министерство за животна средина и физичко планирање, 2018).

Зачувување

Зачувување

Видот се наоѓа на Анекс II од Бернската Конвенција и Анекс IV од ЕУ Директивата за живеалишта. На национално ниво, се наоѓа на Листата на заштитени диви видови.

Библиографија

Библиографија

Sillero, N., Campos, J., Bonardi, A., Corti, C., Creemers, R., Crochet, P.-A., Crnobrnja-Isailović, J., Denoël, M., Ficetola, G.F., Gonçalves, J., Kuzmin, S., Lymberakis, P., de Pous, P., Rodríguez, A., Sindaco, R., Speybroeck, J., Toxopeus, B., Vieites, D.R., Vences, M. 2014. Updated distribution and biogeography of amphibians and reptiles of Europe. .p 1-31.

Micevski, B. 2015. Report of Biodiversity conditions of amphibians and reptiles of Ograzden Mt. 2014-2015 . Skopje . .p /.

Uzunova, D., Kitanova, D., Spirovska, M., Hristovski, S 2015 Integral Report for the Project implementation. Final report of the project “Ecological data gap analysis and ecological sensitivity map development for the Bregalnica river watershed”. Skopje . .p /.

Sterijovski, B. 2018. Final report for monitoring. Maneko. Skopje . .p /.

Pharmachem. 2018. The Study on Biological Diversity in the Area of Sasa Mine – Makedonska Kamenica. Pharmachem Skopje. Skopje . .p /.

Sterijovski, B., Tomović, L., Ajtić, R. 2014. Contribution to the knowledge of the Reptile fauna and diversity in FYR of Macedonia. .p 83–92.

Uhrin et al. 2016. Distribution updates to amphibian and reptile fauna for the Republic of Macedonia. .p 201-220.

Ministry of environment and physical planning .2018. National biodiversity strategy and action plan : for the period 2018 – 2023. Ministry of environment and physical planning. Skopje. .p 183.

Speybroeck, J. Beuckema, W., Bok, B., Voort, J.V.D. 2016. Field Guide to the Amphibians and Reptiles Bloomsbury Publishing Plc London . .p /.

Gasc, J-P., Cabela, A., Crnobrnja-Isailović, J., Dolmen, D., Grossenbacher, K., Haffner, P., Lescure, J., Martens, H., Martinez-Rica, J.P., Maurin, H., Oliveira, M.L., Sofianidou, T.S., Veith, M., Zuiderwijk, A. 1997. Atlas of Amphibians and Reptiles in Europe Societas Europaea Herpetologica & Museum Nationall d’ Histoire Naturelle (IEGB/SPN). Paris. .p 496.

Tomović, Lj, Arsovski, D., Golubović, A., Nikolić, S., Andjelković, M., Sterijovski, B., Ajtić, R., Crnobrnja-Isailović, J., Boonnet, X 2019. Population characteristics of the nose-horned viper (Vipera ammodytes) on Golem Grad Island (North Macedonia) . Milan, Italy . .p/.

Arsovski, D., Ajtić, R., Golubović, A., Trajčeska, I., Djordjević, S., Andjelković, M., Bonnet, X., Tomović, Lj. 2014. Two fangs good, a hundred legs better: juvenile viper devoured by an adult centipede it had ingested . .p 6-8.

Arsovski, D., Ajtić, R., Golubović, A., Trajčeska, I., Djordjević, S., Andjelković, M., Bonnet, X., Tomović, Lj. 2014 Two fangs good, a hundred legs better: juvenile viper devoured by an adult centipede it had ingested. .p 6-8.

Aram Agasyan, Aziz Avci, Boris Tuniyev, Jelka Crnobrnja Isailovic, Petros Lymberakis, Claes Andrén, Dan Cogalniceanu, John Wilkinson, Natalia Ananjeva, Nazan Üzüm, Nikolai Orlov, Richard Podloucky, Sako Tuniyev, Uğur Kaya, Roberto Sindaco, Wolfgang Böhme, Petros Lymberakis, Rastko Ajtic, Varol Tok, Ismail H. Ugurtas, Murat Sevinç, Ljiljana Tomović, Pierre-André Crochet, Idriz Haxhiu, Ulrich Joger, Bogoljub Sterijovski, Göran Nilson, Dušan Jelić .2009 .Vipera ammodytes. The IUCN Red List of Threatened Species 2009 . .p /.

2016. WHO Guidelines for the Production, Control and Regulation of Snake Antivenom Immunoglobulins World Health Organization Geneva. .p 135.