НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Волк

Canis lupus

English

Grey wolf

Albanian

Ujku

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Видра
Кафеава мечка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
БЛИЗУ ЗАСЕГНАТ Ранлив Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Canis lupus

Опишан од

Linnaeus, 1758

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

NT, D1

Датум на процена

Декември 2020

Проценувач

Диме Меловски

Александар Стојанов

Александар Павлов

Прегледал

Josip Kusak

Соработници

Васко Авукатов

Составена од

Marteen P.G. Hofman

Образложение за процената

За популацијата на волк во Северна Македонија потребен е солиден план за управување заснован на структуриран мониторинг. Поради немањето таков план за крупни месојади, особено за волк, не може да се направи соодветна процена. Ова значи дека распространувањето и големината на популацијата на волкот може да се проценат само преку спорадични и наводни појави на видот и преку состојбата со популацијата. Од друга страна, врз видот сè поголем е притисокот преку активности што произлегуваат од контрола на штетници, лошо управување во ловот, недостиг на соодветни конзервациски мерки, а можеби и хибридизацијата на волкот со куче, која во блиска иднина може да биде потенцијална закана за популацијата на волкот на национално ниво. Според критериумот D1, волкот e близу да се квалификува за статусот на ранлив вид. Оттука, земајќи ги во предвид популационите пресметки кои се близу до прагот на категоријата ранлив, постоечките закани и недостатокот на соодветно управување со видот, волкот во Северна Македонија е ставен во категоријата близу загрозен вид (NT).

Популација

Моментален тренд на популацијата

Непознат.

Опис

Според официјалните податоци, популацијата на волкот во Северна Македонија брои 466 единки (Државен завод за статистика, 2013). Од друга страна, Министерството за земјоделие, шумарство и водостопанство дава необјавена бројка за популацијата на волк од 1100-1500 единки водејќи се од податоците од општата ловностопанска основа. Сепак, процените се засноваат на претпоставки и на бројки стекнати при лов и не ја земаат во предвид можноста од двојно пребројување на единки помеќу соседни ловишта. Затоа е потребно да се спроведе соодветен мониторинг со којшто ќе се утврди реалната популација.
Имајќи ја предвид површината под шума во С. Македонија, како најпогодно живеалиште за волкот, и густината на неговата популација од 2,2 единки на 100 km2 (Kaczensky et al. 2013), процената е дека во целата земја живеат околу 400 единки.
Според официјалните и експертските процени, големината на популацијата на волк во Северна Македонија се движи во распонот од 400-1100 единки.
Се претпоставува дека трендот на популацијата е стабилен. Од друга страна, податоците добиени со фотозамки упатуваат на можен пад на популацијата на волкот. Поради тоа, не може со сигурност да се потврди трендот на популацијата и потребно е што побрзо да се спроведе конкретен мониторинг на волкот преку кој би се утврдила вистинската динамиката на популацијата.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен.

Живеалишта и екологија

Волците се мошне происпособливи и тие населуваат повеќе типови живеалишта, и тоа: шуми, шибјаци, тревни живеалишта, пасишта, копнени води и степести предели. Волкот повремено може да се сретне и близу човечки населби и во тревни живеалишта. Повеќето податоци за присуството на волк во С. Македонија потврдуваат дека волкот претпочита шуми, а понекогаш ги посетува и низинските земјоделски површини близу селата.

Користење и трговија

Користење и трговија

Со оглед дека волкот се смета за штетен дивеч, за него следува награда од 50 евра за секоја застрелана единка. По ресторани и приватни колекции има многу препарирани примероци од видот. Исто така, во некои ловишта во југоцентралниот дел на земјата за странските посетители се организира и комерцијален лов на волк.

Закани

Закани

Главни закани за популацијата на волкот во С. Македонија се ловот и фрагментацијата на живеалиштата. Уште една потенцијална закана е хибридизацијата со кучиња.
Волкот се смета за штетен дивеч и поради тоа се лови во текот на целата година. Згора на тоа, неговиот лов дополнително се поттикнува со паричната награда од 50 евра за секоја застрелана единка. Волкот во најголем дел е одговорен за штетите врз стоката и затоа луѓето имаат мошне негативен став кон ова животно и спремни се да го истребат на кој било начин. Отровните мамки се еден таков пример. Фрагментацијата на живеалиштата во моментот не претставува толку сериозна закана, но со новите инфраструктурни проекти, ова може да прерасне во сериозен проблем. Во повеќе подрачја се забележани темнообоени единки, а тоа претставува можен знак за хибридизација со кучиња во земјата.

Зачувување

Зачувување

Волкот се наоѓа на анексите II, IV и V од Директивата за живеалишта на ЕУ, а наведен е и како строгозаштитен вид во Анекс II од Бернската конвенција.

Библиографија

Библиографија

Boitani, L. Phillips, M. and Jhala, Y. 2018 in press. Canis lupus. The IUCN Red List of Threatened Species 2018(2).

Boitani, L., Alvarez, F., Anders, O., Andrén, H., Avanzinelli, E., Balys, V. Blanco, J., Breitenmoser, U., Chapron, G., Ciucci, P., Dutsov, A., Groff, C., Huber, D., Ionescu, O., Knauer, F., Kojola, I., Kubala, J., Kutal, M., Linnell, J., Majic, A., Mannil, P., Manz, R., Marucco, F., Melovski, D., Molinari, A., Norberg, H., Nowak, S., Ozolins, J., Palazon, S., Potocnik, H., Quenette, P.-Y., Reinhardt, I., Rigg, R., Selva, N., Sergiel, A., Shkvyria, M., Swenson, J., Trajce, A., von Arx, M., Wolfl, M., Wotschikowsky, U. and Zlatanova, D. 2015. Key actions for Large Carnivore populations in Europe. Report to DG Environment, European Commission, Bruxelles. Contract no. 07.0307/2013/654446/SER/B3. Institute of Applied Ecology, Rome, Italy.

Kaczensky P., Chapron, G., von Arx, M., Huber, D., Andrén C.H. and Linnell, J. 2013. Status, management and distribution of large carnivores – bear, lynx, wolf and wolverine – in Europe. Instituto di Ecologia Applicata and with contributions of the IUCN/SSC Large Carnivore Initiative for Europe.

Kryštufek, B. & Petkovski, S. 2003. Annotated Checklist of the Mammals of the Republic of Macedonia. Bonner zoologische Beiträge 51: 229-254.

Linnell, J., Salvatori, V. and Boitani, L. 2008. Guidelines for population level management plans for large carnivores in Europe. A Large Carnivore Initiative for Europe report prepared for the European Commission, Rome.

Pacifici, M., Santini, L., Di Marco, M., Baisero, D., Francucci, L., Grottolo Marasini, G., Visconti, P. and Rondinini, C. 2013. Generation length for mammals. Nature Conservation 5: 87–94.

State statistical office of the Republic of Macedonia, 2015. Forestry 2014.: 29.