НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Степски удав

Eryx jaculus

English

Sand boa

Albanian

Boa e reres

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Балкански смок
Блатна желка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
Ранлив ЗАГРОЗЕН Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Eryx jaculus

Опишан од

(Linnaeus, 1758)

Синоним

Anguis jaculus Linnaeus, 1758; Boa turcica Olivier, 1801; Eryx familiaris Eichwald, 1831; Eryx turcicus Daudin, 1803

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

EN – Загрозен, B1ab(i,ii,iii,iv)+2ab(i,ii,iii,iv)

Датум на процена

Ноември 2019

Проценувач

Стеријовски, Б.

Арсовски, Д.

Прегледал

Tomović, L.

Соработници

/

Составена од

Hofman, M.P.G.

Образложение за процената

Распространетоста на степскиот удав (Eryx jaculus) е доста ограничена во Северна Македонија (обем на распространување [EOO] = 3.355 km2 и површина на населеност [AOO] = 44 km2) и во рамките на ова подрачје, популацијата се чини сериозно фрагментирана. Иако ова веројатно се должи на фактот дека видот е многу тежок за наоѓање (елузивна природа), сите скорешни опсервации доаѓаат јужно од Градско, додека сите опсервации североисточно од Градско датираат дури од 1920-1989 година. Во долните текови на реката Брегалница (северо-источно од Градско) беа спроведени многу интензивни херпетолошки теренски истражувања во изминатите три години, но не беше забележан ниту еден степски удав и покрај соодветните живеалишта таму. Ова укажува на тоа дека, додека на југ неговата популација може да е помалку фрагментирана од она што го гледаме на терен, во северниот и североисточниот дел на неговиот национален ареал на распространување може да се заклучат големи намалувања на AOO и EOO заради уништување на живеалиштата; згора на тоа, овие популации се наоѓаат на еден од северните рабови на глобалниот ареал на распространување на видот, заради што најверојатно се соочува со неоптимални еколошки услови. Накратко, македонската популација на степскиот удав е веројатно многу мала и дополнително фрагментирана. Оваа змија е присутна и во јужна Албанија, Бугарија и Грција. Постојат географски пречки во однос на какви било спасувачки ефекти од албански популации, но тие се можни за Грција и Бугарија. Сепак, бугарската популација беше оценета како загрозена заради слични закани како во Северна Македонија (Beshkov 2015), а и грчките популации веројатно не се разликуваат, исклучувајќи какви било сериозни спасувачки ефекти од популации од соседните земји. Затоа, степскиот удав во Северна Македонија е оценет како загрозен.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Во Северна Македонија, големината на популацијата не е точно утврдена. Екстремно елузивната природа на видот спречува какви било процени на големината на популацијата, но недостатокот на истражувања понови од >30 години во најсеверниот дел од неговиот национален ареал на распространување (западен раб, на глобално ниво) укажува на намалување на популациите и/или сериозна фрагментација.

Живеалишта и екологија

Систем

 Копнен

Живеалишта и екологија

Суви отворени живеалишта со глинеста почва и карпи. Исто така, често на обработливо земјиште, па дури и карпести падини, под услов да има доволно растресита почва. Женките раѓаат шест до 20 млади меѓу јули и септември (Speybroeck et al. 2016).

Користење и трговија

Користење и трговија

Понекогаш единки се одгледуваат во заробеништво од хоби и се дистрибуираат во рамките на таа заедница.

Закани

Закани

Под закана заради губење на живеалиштата преку интензивно земјоделство и пошумување со зимзелени дрвја и багрем на преферираните генерално голи живеалишта. Сите закани наведени за овој вид се вклучени во Листата на приоритетни закани за биолошката разновидност во „Националната стратегија за биолошка разновидност на Република Македонија со акционен план 2018-2023“ (Министерство за животна средина и просторно планирање, 2018).

Зачувување

Зачувување

Видот се наоѓа на Анекс II од Бернската Конвенција и на Анекс IVод ЕУ Директивата за живеалишта. Исто така, видот е на CITES Додаток II. Национално, се наоѓа и на Листата на заштитени диви видови.

Библиографија

Библиографија

Sillero, N., Campos, J., Bonardi, A., Corti, C., Creemers, R., Crochet, P.-A., Crnobrnja-Isailović, J., Denoël, M., Ficetola, G.F., Gonçalves, J., Kuzmin, S., Lymberakis, P., de Pous, P., Rodríguez, A., Sindaco, R., Speybroeck, J., Toxopeus, B., Vieites, D.R., Vences, M. 2014. Updated distribution and biogeography of amphibians and reptiles of Europe. .p 1-31.

Sterijovski, B., Tomović, L., Ajtić, R. 2014. Contribution to the knowledge of the Reptile fauna and diversity in FYR of Macedonia. .p 83–92.

Uhrin et al. 2016. Distribution updates to amphibian and reptile fauna for the Republic of Macedonia. .p 201-220.

Ministry of environment and physical planning. 2018. National biodiversity strategy and action plan : for the period 2018 – 2023. Ministry of environment and physical planning. Skopje. .p 183.

Speybroeck, J. Beuckema, W., Bok, B., Voort, J.V.D. 2016. Field Guide to the Amphibians and Reptiles. Bloomsbury Publishing Plc London. .p/.

Beshkov, V. 2015. Red data book of the republic of Bulgaria. Animals. .p/.

Melovski, Lj., Markoski, B., Hristovski, S., Jovanovska, D., Anastasovski, V., Klincharov, S., Velevski, M., Velkovski, N., Trendafilov, A., Matevski, V., Kostadinovski, M., Karadelev, M., Levkov, Z., Kolchakovski, D. 2013. Regional division of the Republic of Macedonia for the needs of biological databases. .p 81-111.

Gasc, J-P., Cabela, A., Crnobrnja-Isailović, J., Dolmen, D., Grossenbacher, K., Haffner, P., Lescure, J., Martens, H., Martinez-Rica, J.P., Maurin, H., Oliveira, M.L., Sofianidou, T.S., Veith, M., Zuiderwijk, A. 1997. Atlas of Amphibians and Reptiles in Europe. Societas Europaea Herpetologica & Museum Nationall d’ Histoire Naturelle (IEGB/SPN). Paris. .p 496.