НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Сфагнумска шапка

Galerina sphagnorum

English

Galerina sphagnorum

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Јапиева шапка
Блатна шапка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
Ранлив Загрозен КРИТИЧНО ЗАГРОЗЕН Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Galerina sphagnorum

Опишан од

(Pers.) Kühner

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

CR – Критично загрозен: B1ab(i,iii,iv,v), C1

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Русевска, K.

Прегледал

Kost, G.

Соработници

Караделев, M.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

За Galerina sphagnorumкај нас има регистрирано само неколку примероци од еден локалитет (22 km2), во тресетиште со мовот Sphagnum. Овој тип живеалишта во земјава се ретки и се среќаваат на надморска височина над 1.600 m, а ниту едно од нив не е заштитено. Овој вид кај нас е познат од едно наоѓалиште, со само неколку единки. Поради релативно малата површина на тресетишта во земјава, кои што се главни живеалишта на видот, бројот на очекувани примероци е помал од 200. Од тие причини, како и заради важноста на тресетиштата кај нас, но и генерално во Европа, го предлагаме во категоријата на ‘критично загрозени’ видови (CR).

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Во С. Македонија, големината на популацијата е незначителна. Бројот на плодни тела на сите очекувани живеалишта се проценува на помалку од 200.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (бриофилен).

Живеалишта и екологија

Видот се врзува за мовови, најчесто со Sphagnum, и расте во тресетишта и блатишта во високопланинскиот појас, на надморска височина над 1.600 m. Плодните тела вообичено се појавуваат во текот на летниот период.

Користење и трговија

Користење и трговија

Видот не е од интерес за користење и трговија. Во целина, видовите од родот Galerina се смртно отровни.

Закани

Закани

Galerina sphagnorum е вид што се врзува за мовови, најчесто со Sphagnum, и расте во едни од најранливите и најзагрозени живеалишта – тресетишта и блатишта, како и брегови со мов од потоци и езера. Овие живеалишта се едни од најзагрозените типови копнени живеалишта поради промените во хидролошкиот систем, површинските води и загадувањето на воздухот (еутрофикацијата), природната сукцесија и ерозија и управувањето со шумите. Оттука, закана за видот претставува уништувањето и деградацијата на живеалиштата.
Потврденото наоѓалиште е во постапка за прогласување национален парк, а можните наоѓалишта за видот во земјава не се наоѓаат во рамките на заштитени подрачја.

Зачувување

Зачувување

Видот Galerina sphagnorum може да се заштити преку зачувување на неговото живеалиште и спречување деградација на сегашните и потенцијалните наоѓалишта. Тоа опфаќа спречување промени во режимот на водите, избегнување интензивирање шумарски практики во соседните подрачја, активно спречување шумска сукцесија и ерозија, контрола на практиките што доведуваат до еутрофикација итн. Се препорачува определување клучни локации за заштита.
Видот е дел од прилогот кон Црвената листа на габи на Македонија (Karadelev, Rusevska 2013).

Библиографија

Библиографија

Filippova, N.V. & Thormann, M.N. (2014). Communities of larger fungi of ombrotrophic bogs in West Siberia. Mires and Peat, Vol. 14, Article 08, 1–22 http://www.mires-and-peat.net/, ISSN 1819-754X. International Mire Conservation Group and International Peat Society.

Grzesiak, B., Wolski, G. J. (2015). Bryophilous species of the genus Galerina in peat bogs of Central Poland. – Herzogia 28: 607– 623.

Gulden, G. (2010). Galerinas in cold climates. North American Fungi 5(5): 127-157. doi: 10.2509/naf2010.005.0058

Horak, E. (1993). Distribution and ecology of Arctic-alpine species of Galerina and Phaeogalera in the northern and southern hemisphere. – Sydowia 44: 346-376.

Karadelev, M., Rusevska, K. (2013). Contribution to Macedonian Red List of fungi. Proceedings of the 4th Congress of Ecologists of Macedonia with International Participation, Ohrid, 12-15 October 2012. Macedonian Ecological Society, Special issue 28, Skopje.

Karadelev, M., Rusevska, K. (2016). Distribution Maps of Critical Endangered Species from Macedonian Red List of Fungi. Hyla, 1:14-18.

Kirk, P., 2011. Onward (Continuously updated). Indexfungorum. Website: http://www.indexfungorum.org (accessed 09.2020)

Landry, B. (2019). Phylogenetic Relationships of Alpha-amanitin Producing Galerina from British Columbia. A Thesis Submitted in Partial Fulfillment ofthe Requirements for the Degree of Master of Science in the Faculty of Graduate and Postdoctoral Studies (Botany), The University of British Columbia (Vancouver) May 2019.

Stalpers J, Cock A (2013). Onward (Continuously updated) MycoBank. Website http://www.mycobank.org (accessed 09.2020)