НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Огнена влажница

Hygrocybe punicea

English

Crimson waxcap, Scarlet waxy cap

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Лисичаркова влажница
Мартовка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
Ранлив ЗАГРОЗЕН Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Hygrocybe punicea

Опишан од

(Fr.) P. Kumm.

Синоним

Agaricus puniceus Fr.

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

EN – Загрозен, C2a(i)

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Тофиловска, С.

Прегледал

Kost, G.

Соработници

Караделев, M.

Русевска, K.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Hygrocybe punicea се среќава на полуприродни пасишта со мов или со ниска вегетациска покровност, на почва сиромашна со хранливи материи и на кисела почва. Станува збор за многу редок вид, познат само од две наоѓалишта во земјава. Претпоставениот вкупен број локалитети во земјата се очекува дека би бил околу 20, а бројот на зрели единки се проценува дека е приближно 400, со само неколку единки во секоја субпопулација. Популацијата на Hygrocybe punicea е постојано во опаѓање. Во Северна Македонија, соодветните живеалишта за видот се намалуваат по површина и квалитет и се проценува дека се соочуваат со закани од среден до висок интензитет. Видот е категоризиран како ‘загрозен’ согласно критериумот C2a(i).

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Hygrocybe punicea е многу редок вид во Северна Македонија. Согласно со упатствата за проценка на зрели единки од Dahlberg и Mueller (2011), големината на популацијата се проценува на околу 400 зрели единки, врз основа на веројатниот вкупен број локалитети во земјата (околу 20), проценетиот број функционални единки на секој локалитет (проценката е дека се две), и врз основа на образецот за тоа колку зрели единки може да создаде секој репродуктивен генотип (во образецот се наведени десет).

Се проценува дека популацијата на видот, како на светско ниво така и во земјата, има постојан тренд на опаѓање поради загубата на соодветните живеалишта.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (териколен).

Живеалишта и екологија

Hygrocybe punicea се среќава на полуприродни пасишта со ниска вегетациска покровност и мов, на почва сиромашна со хранливи материи и на кисела почва. Најсоодветно живеалиште се умерено влажните ливади изложени на човековото влијание, како што е редовно напасување на добиток или рачно косење. Во целина, видовите од родот Hygrocybe се сметаат за сапробионти и дури неодамна е предложено дека се можеби микоризни или ендофити (Halbwachs et al. 2013, Halbwachs et al. 2018). Овој вид габа обично формира плодни тела од крајот на летото до есента, и расте во групи или поединечно.

Станува збор за многу редок вид, кој е забележан само на два локалитета во државата, на планините Бистра и Водно, на надморска височина од 600 до 1300 m. Во НП Маврово, локалитетот се наоѓа во зоната на одржливо искористување. Ако се земат предвид сознанијата за екологијата на видот и достапноста на соодветно живеалиште, веројатниот вкупен број наоѓалишта се претпоставува дека би бил десетпати поголем од сегашниот, што би значело околу 20.

Користење и трговија

Користење и трговија

Овој вид габа се јаде но најверојатно собирачите на печурки ја изоставаат и не е предмет на трговија од страна на откупните пунктови за печурки во земјава.

Закани

Закани

Според последниот Акциски план за биолошка разновидност (2018), погодните живеалишта за видот – умерено влажните  и влажните пасишта се проценува дека се соочуваат со закана од умерен до висок интензитет поради обраснатост, напуштање на традиционалните практики или сукцесија. Ова се совпаѓа со состојбата на светско ниво, каде се смета дека над 90% од полуприродните пасишта во Европа се уништени во текот на минатиот век поради интензивирање на управувањето, пренамена на употребата на земјиштето или поради напуштање (Mešić 2019, EEA Report 3/2016).

Зачувување

Зачувување

Во однос на мерките за заштита, неопходно е утврдените наоѓалишта да се заштитат и да се обезбедат поволни услови на живеалиштата за видот преку правилни практики за одржување. Потребна е изработка на план за зачувување на полуприродните пасишта во земјава, а можеби и да се предложат заштитени пасишта, кои што правилно ќе се одржуваат преку редовно напасување на добиток и рачно косење, за да се зачува биолошката разновидност.

Во однос на потребните истражувања, треба да се врши редовно годишно мониторирање на познатите локалитети, заедно со теренски истражувања на потенцијалните наоѓалишта за да може повеќе да се проучи распространетоста и периодичноста на создавање плодни тела. Неопходна е изработка на карта на живеалишта во земјава.

Библиографија

Библиографија

ArtDatabanken, 2020. Hygrocybe punicea. Artfakta 2020 Red List of Swedish Species online database. Available at: https://artfakta.se/naturvard/taxon/hygrocybe-punicea-805.

Artsdatabanken, 2020. Hygrocybe punicea. Norwegian red list for species 2020. Available at: https://www.artsdatabanken.no/Taxon/Hygrocybe%20punicea/54012.

Corriol, G. (Coord.). 2014. Liste rouge des champignons de Midi-Pyrénées. Conservatoire botanique national des Pyrénées et de Midi-Pyrénées. Midi-Pyrénées, pp. 20, France.

Dahlberg, A. and Mueller, G.M. 2011. Applying IUCN red-listing criteria for assessing and reporting on the conservation status of fungal species. Fungal Ecology 4(2): 147-162. doi:10.1016/j.funeco.2010.11.001

European Environment Agency. 2016. Mapping and assessing the condition of Europe’s ecosystems: progress and challenges. EEA Report 3/2016. European Environment Agency, Copenhagen.

Friebes, G., Dämon, W., Michelitsch S., Pidlich-Aigner H., Krisai-Greilhuber, I. 2017. Verzeichnis und Rote Liste der Großpilze der Steiermark (Österreich). Joannea Botanik 14: 29–112.

Halbwachs, H., Easton, G.L, Bol, R., Hobbie, E.A., Garnett, M.H., Peršoh, D., Dixon, L., Ostle, N., Karasch, P. and Griffith, G.W. 2018. Isotopic evidence of biotrophy and unusual nitrogen nutrition in soil-dwelling Hygrophoraceae. Environmental Microbiology 20(10): 3573–3588.

Halbwachs, H., Karsch, P. and Griffith, G.W. 2013. The diversity of Hygrocybe – peeking into an enigmatic lifestyle. Mycosphere 4: 773–792.

Holec, J. and Beran, M. (eds). 2006. Red list of fungi (macromycetes) of the Czech Republic. Příroda, pp. 1-282. Praha.

Hyvärinen, E., Juslén, A., Kemppainen, E., Uddström, A. and Liukko, U.M. 2019. The 2019 Red List of Finnish Species. Ympäristöministeriö and Suomen ympäristökeskus, pp. 704, Helsinki.

Index Fungorum Partnership. 2020. Index Fungorum. Available at: http://www.indexfungorum.org.

Ivančević, B., Matavuly, М. and Karaman, М. 2012. Fungi (mushrooms and lichens) in Serbian legislation. Biologia Serbica 34(1-2): 19-35.

Kasom, G., Miličković, N. 2006. Protected species of macromycetes in the Republic of Montenegro. Institute for the Protection of Nature, Podgorica, Montenegro.

Laurent-Dargent, J. 2009. La liste rouge des champignons (macromycètes) rares ou menacés en Lorraine. Sciences pharmaceutiques. https://hal.univ-lorraine.fr/hal-01732739

Mešić, A. 2019. Hygrocybe punicea. The IUCN Red List of Threatened Species 2019: e.T147321720A147993340. Available at: https://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T147321720A147993340.en.. (Accessed: 20 May 2020).

Moeslund, J.E., Nygaard, B., Ejrnæs, R., Bell, N., Bruun, L.D., Bygebjerg, R., Carl, H., Damgaard, J., Dylmer, E., Elmeros, M., Flensted, K., Fog, K., Goldberg, I., Gønget, H., Helsing, F., Holmen, M., Jørum, P., Lissner, J., Læssøe, T., Madsen, H.B., Misser, J., Møller, P.R., Nielsen, O.F., Olsen, K., Sterup, J., Søchting, U., Wiberg-Larsen, P. and Wind, P. 2019. Den danske Rødliste. Aarhus Universitet, DCE – Nationalt Center for Miljø og Energi. Available at: www.redlist.au.dk..

Peev, D., Petrova, A.S., Anchev, M., Temniskova, D., Denchev, C.M., Ganeva, A., Gussev, C. and Vladimirov, V. (eds). 2015. Red Data Book of the Republic of Bulgaria. Vol. 1. Plants and Fungi. Sofia.

Saar, I., Oja, J., Põldmaa, K., Pärtel, K., Zettur, I. and Kõljalg, U. 2019. Red List of Estonian Fungi – 2019 update. Folia Cryptogamica Estonica 56: 117–126. https://doi.org/10.12697/fce.2019.56.12

Senn-Irlet, B., Bieri, G. and Egli, S. 2007. Rote Liste der gefahrdeten Grosspilze der Schweiz. BAFU, WSL, pp. 92, Bern.

Sugny, D., Beirnaert, P., Billot, A., Caillet, M. & M., Chevrolet, J.P., Galliot, L., Herbert, R. and Moyne, G. 2013. Liste rouge des champignons supérieurs de Franche-Comté. Publication commune Fédération Mycologique de l’Est, Conservatoire National Botanique de Franche-Comté et Société Botanique de Franche-Comté, pp. 114, LUNÉVILLE, imprimerie PARADIS.

Tănase, C. and Pop, A. 2005. Red List of Romanian Macrofungi Species, Bioplatform – Romanian National Platform for Biodiversity. pp. 101-107. Academiei Române, Bucureşti. ISBN 973-27-1211-2

Tkalčec, Z., Mešić, A., Matočec, N. and Kušan, I. 2008. Red book of Croatian Fungi. Ministry of Culture, State Institute for Nature Protection, Zagreb.