НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Кревка игличарка

Dentipellis fragilis

English

Dentipellis fragilis

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Сотна дупчарка
Песочна пуфка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
РАНЛИВ Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Dentipellis fragilis

Опишан од

(Pers.) Donk

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

VU– Ранлив, D1

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Караделев, M.

Прегледал

Kost, G.

Ivancevic, B.

Соработници

Русевска, K.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Видот е познат од неколку локалитети, од кои еден е во природниот резерват „Јасен“, којшто е заштитено подрачје. Другите наоѓалишта не се заштитени, поради што живеалиштата се под антропоген притисок. Влијанието се манифестира преку уништување и/или фрагментација на живеалиштето на домаќинот бидејќи видот вообичаено се врзува за еден супстрат. Пожарите во текот на летниот период претставуваат друга значителна закана. Вкупниот број евидентирани единки е приближно 50. Сепак, буковите шуми имаат широко распространување во земјата, поради што очекуваниот број примероци би бил приближно 500.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Dentipellis fragilis е редок вид кој е застапен со различна бројност на сите локалитети каде е присутен домаќинот, но е почест во доброразвиените букови заедници, особено каде што има стари дрвја. Видот се среќава поединечно или по неколку плодни тела на сите познати локалитети, а бројот на познати плодни тела е многу мал и изнесува околу 50 примероци. Но, треба да се земе во обѕир дека буковите шуми се широкораспространети во планинските региони во земјата, поради што очекуваниот број на примероци би бил барем десетпати повеќе.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (лигниколен).

Живеалишта и екологија

Dentipellis fragilis е ресупинантен вид со долги, прави шилци којшто формира издолжени слоеви на паднати стебла. Се работи за сапроб на доста распаднати листопадни дрвја кој предизвикува бело гниење на дрвесината. За растење бара влажни и засенети места, како што е долната страна од големи паднати стебла. Типична средина за видот се бујни честаци или шума со тревесто-зелјеста вегетација, и видот е донекаде хемерофилен. На D. fragilis најмногу му одговараат дрвја од родовите Fagus и Quercus, а поретко се јавува на Carpinus, Tilia, Acer, Alnus и Populus tremula.
Во С. Македонија, видот е најден на стари букови стебла (Fagus sylvatica), а има и еден наод на Acer pseudoplatanus. Скоро сите податоци потекнуваат од стари букови стебла каде видот се јавува како сапроб, предизвикувајќи бело гниење. Буковите шуми се присутни на сите планини во С. Македонија, и се развивааат во височинскиот појас од 1.100 до 1.650 m. Скоро сите податоци се од височини од над 1.000 метри. Единствено на планината Стогово, Dentipellis fragilis е собран на паднато стебло од Acer pseudoplatanus, во мешана шума од Alnus, Corylus и Acer pseudoplatanus.

Користење и трговија

Користење и трговија

Видот не е од интерес за користење и трговија.

Закани

Закани

Влијанието се манифестира преку уништување и/или фрагментација на живеалиштето на домаќинот бидејќи генерално видот е врзан за еден супстрат. Директно влијание врз видот не е востановено. Со исклучок на природниот резерват „Јасен“, сите други локалитети се надвор од границите на заштитени подрачја. Тоа подразбира дека видот е под силно човеково влијание поради сечата на буковите дрвја. Заканата е изразена на различен начин и зависи од локацијата на заедницата, но и пожарите во текот на летниот период претставуваат сериозна закана.

Зачувување

Зачувување

Зачувувањето на старите стебла од домаќинот е клучна активност за зачувување на видот. Истражувања за бројот и обемот на популацијата; толкување на статусот на видот преку продлабочено сфаќање на неговата биологија и екологија; зачувување на живеалиштата; проучување на трендовите по пат на мониторирање.

Библиографија

Библиографија

Bernicchia, A. and Gorjón, S.P., 2010. ‘Corticiaceae s. l.,  Fungi Europaei, 12: 1008 p.

Koski-Kotiranta, S. &Niemela, T. 1988: Hydnaceous fungi of the Hericiaceae, Auriscalpiaceae and Climacodontaceae in northwestern Europe. – Karstenia 27: 43-70.

Karadelev, M., Rusevska, K., Kost, G. &MiticKopanja, M. L., 2018. Checklist of Macrofungal Species From the Phylum Basidiomycota of the Republic of Macedonia. ActaMuseiMacedoniciScientiarumNaturalium, [S.l.], v. 21, n. 1, p. 23-112. Available at: http://www.acta.musmacscinat.mk/index.php/acta/article/view/23

Karadelev, M., Rusevska, K., 2013. Contribution to Macedonian Red List of Fungi. Proceedings of the 4th Congress of Ecologists of Macedonia with International Participation, Ohrid, 12-15 October 2012. Macedonian Ecological Society, Special issue 28: 68-73. Skopje.

Karadelev, M., 1999. A Preliminary Red List of Macromycetes in the Republic of Macedonia. Proceedings of the 1st Congress of Ecologists of the Republic of Macedonia with International Participation (1998). Special Issues of the Macedonian Ecological Society, 5: pp. 289-295.