НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Голема дебелоношка

Aspropaxillus giganteus

English

Giant funnel

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Фоина антродија, Фоина широкопорка
Емилеов вргањ – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
БЛИЗУ ЗАСЕГНАТ Ранлив Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Aspropaxillus giganteus

Опишан од

(Sowerby) Kühner & Maire

Синоним

Leucopaxillus giganteus (Sowerby) Singer

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

NT – Близу засегнат, D1

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Тофиловска, С.

Прегледал

Kost, G.

Соработници

Караделев, M.

Русевска, К.

Јовановски, Т.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Aspropaxillus giganteus е сапроб, што вообичаено се среќава на рабовите помеѓу пасишта и шуми, како и на отворено во шуми. Познат е од 11 наоѓалишта во земјава, а вкупниот број наоѓалишта се предвидува дека би бил помеѓу 30–55, додека бројноста на зрели единки се проценува на околу 660–1.100. Овој вид габа се јаде, но не се очекува прекумерно собирање. Популацијата е мала и со непознат тренд, поради што видот е оценет како ‘близу засегнат’ според критериумот D1.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Непознат.

Опис

Aspropaxillus giganteus не е многу чест вид во Северна Македонија. Согласно со упатствата за проценка на зрели единки од Dahlberg и Mueller (2011), големината на популацијата се проценува на околу 660–1.100, врз основа на веројатниот вкупен број локалитети во земјата (приближно 30–55), проценетиот број функционални единки на секој локалитет (проценката е дека се две), и врз основа на образецот за тоа колку зрели единки може да создаде секој репродуктивен генотип (во образецот се наведени десет). Популацијата на видот е мала и со непознат тренд.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (териколен).

Живеалишта и екологија

Aspropaxillus giganteus е сапроб, што вообичаено се среќава на отворени пасишта во близина на изолирани дрвја, на отворено во шума, ливади или најчесто по рабовите меѓу пасишта и шуми, како и покрај пат (Kaiser 1998, Ribeiro et al. 2008). Видот обично формира плодни тела од крајот на летото до доцна есен, во групи или во самовилски кругови.
Џиновската свивка е потврдена од 11 наоѓалишта во земјата, распространета во осум биогеографски региони (Melovski et al. 2013), на надмораска височина помеѓу 600 m и 1.500 m. Пет од познатите локалитети се наоѓаат во национални паркови, во зоната на одржливо искористување, и тоа: Галичица – две наоѓалишта, Маврово – две наоѓалишта, Пелистер – едно наоѓалиште. Видот е лесно забележлив на терен, но не бил често евидентиран. Согласно екологијата на видот и достапноста на соодветно живеалиште, направена е проценка на веројатниот вкупен број наоѓалишта (Dahlberg and Mueller 2011), се претпоставува дека е 30–55, односно за 3 до 5 пати поголем од сегашниот број.

Користење и трговија

Користење и трговија

Габата се јаде, но е подобро да се јаде додека плодното тело е младо и треба да се биде претпазлив затоа што може да предизвика стомачни проблеми. Видот се применува во фармацевтската индустрија за екстракција на антибиотикот клитоцибин и заради неговите антимикробни и антиоксидативни својства (Barros et al. 2007). Ретко ја берат собирачите на печурки и не е предмет на трговија од страна на откупните пунктови за габи во земјава.

Закани

Закани

Во последниот Акциски план за биолошка разновидност (2018), како живеалишта кои се соочуваат со закана со висок интензитет се наведени умерено влажните и влажните тревести живеалишта како и алпските пасишта, и тоа поради обраснување, напуштање или сукцесија. Сепак, степенот на можното влијание на ваквата промена врз популацијата на A. giganteus е непознат затоа што видот најчесто се развива на самите рабови меѓу пасиштата и шумите, како и на отворено во шуми. Не се очекува прекумерно собирање.

Зачувување

Зачувување

Во однос на мерките за заштита на видот, сепак е потребно да се преземат соодветни мерки за одржување на живеалиштата што се загрозени. Додека во однос на потребните истражувања, треба да се врши редовно годишно мониторирање на потврдените локалитети, особено на загрозените наоѓалишта и да се направи прецизна проценка за влијанијата од промените на живеалиштата, врз популацијата на видот. Теренски истражувања на потенцијалните наоѓалишта за да се проучи распространетоста и периодичноста на создавање плодни тела. Неопходна е изработка на карта на живеалишта за Република Северна Македонија.

Библиографија

Библиографија

ArtDatabanken, 2020. Aspropaxillus giganteus. Artfakta 2020 Red List of Swedish Species online database. Available at: https://artfakta.se/naturvard/taxon/aspropaxillus-giganteus-4901.

Barros, L., Baptista, P., Estevinho, L.M. and Ferreira, I.C.F.R. 2007. Bioactive properties of the medicinal mushroom Leucopaxillus giganteus mycelium obtained in the presence of different nitrogen sources. Food Chemistry 105: 179–186. doi:10.1016/j.foodchem.2007.03.063

Corriol, G. (Coord.). 2014. Liste rouge des champignons de Midi-Pyrénées. Conservatoire botanique national des Pyrénées et de Midi-Pyrénées. Midi-Pyrénées, France. pp. 20.

Dahlberg, A. and Mueller, G.M. 2011. Applying IUCN red-listing criteria for assessing and reporting on the conservation status of fungal species. Fungal Ecology 4(2): 147-162. doi:10.1016/j.funeco.2010.11.001

Friebes, G., Dämon, W., Michelitsch S., Pidlich-Aigner H., Krisai-Greilhuber, I. 2017. Verzeichnis und Rote Liste der Großpilze der Steiermark (Österreich). Joannea Botanik 14: 29–112.

Hyvärinen, E., Juslén, A., Kemppainen, E., Uddström, A. and Liukko, U.M. 2019. The 2019 Red List of Finnish Species. Ympäristöministeriö and Suomen ympäristökeskus, Helsinki, pp. 704.

Index Fungorum Partnership. 2020. Index Fungorum. Royal Botanic Gardens Kew and Chinese Academy of Science (the custodians). Available at: http://www.indexfungorum.org.

Ivančević, B., Matavuly, М. and Karaman, М. 2012. Fungi (mushrooms and lichens) in Serbian legislation. Biologia Serbica 34(1-2): 19-35.

Kaiser, P. 1998. Relations of Leucopaxillus giganteus, basidiomycete of fairy rings, with soil microflora and grassland plants. Cryptogamie Mycologie 19(1-2): 45–61. ISSN 0181-1584.

Laurent-Dargent, J. 2009. La liste rouge des champignons (macromycètes) rares ou menacés en Lorraine. Sciences pharmaceutiques. https://hal.univ-lorraine.fr/hal-01732739

Melovski, Lj., Markoski, B., Hristovski, S., Jovanovska, D., Anastasovski, V., Klincharov, S., Velevski, M., Velkovski, N., Trendafilov, A., Matevski, V., Kostadinovski, M., Karadelev, M., Levkov, Z. and Kolchakovski, D. 2013. Regional division of the Republic of Macedonia for the needs of biological databases. Macedonian journal of Ecology and Environment 15(2): 81-111.

Ministry of Environment and Physical Planning. 2018. National biodiversity strategy and action plan: for the period 2018–2023. Support to the Republic of Macedonia for revision of national biodiversity strategy and action plan and development of the fifth national report to the convention on biodiversity. Ministry of environment and physical planning, Skopje, pp. 183. ISBN 978-9989-110-99-3

Moeslund, J.E., Nygaard, B., Ejrnæs, R., Bell, N., Bruun, L.D., Bygebjerg, R., Carl, H., Damgaard, J., Dylmer, E., Elmeros, M., Flensted, K., Fog, K., Goldberg, I., Gønget, H., Helsing, F., Holmen, M., Jørum, P., Lissner, J., Læssøe, T., Madsen, H.B., Misser, J., Møller, P.R., Nielsen, O.F., Olsen, K., Sterup, J., Søchting, U., Wiberg-Larsen, P. and Wind, P. 2019. Den danske Rødliste. Aarhus Universitet, DCE – Nationalt Center for Miljø og Energi. Available at: www.redlist.au.dk.

Ribeiro, B., Andrade, P.B., Baptista, P., Barros, L., Ferreira, I.C., Seabra, R.M., Valentão, P. 2008. Leucopaxillus giganteus mycelium: effect of nitrogen source on organic acids and alkaloids. Journal of Agricultural and Food Chemistry 56(12): 4769–74. doi:10.1021/jf8001526. hdl:10198/3689. PMID 18494481.

Sugny, D., Beirnaert, P., Billot, A., Caillet, M. & M., Chevrolet, J.P., Galliot, L., Herbert, R. and Moyne, G. 2013. Liste rouge des champignons supérieurs de Franche-Comté. Publication commune Fédération Mycologique de l’Est, Conservatoire National Botanique de Franche-Comté et Société Botanique de Franche-Comté, LUNÉVILLE, imprimerie PARADIS.

Tkalčec, Z., Mešić, A., Matočec, N. and Kušan, I. 2008. Red book of Croatian Fungi. Ministry of Culture, State Institute for Nature Protection, Zagreb.