НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Фоин трат

Pyrofomes demidoffii

English

Juniper pocket rot

Albanian

/

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Српска гологлавка
Сицилијански вргањ – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
РАНЛИВ Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Pyrofomes demidoffii

Опишан од

(Lév.) Kotl. & Pouzar

Синоним

/

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

VU – Ранлив, B1ab (iii,iv) + 2ab(iii.iv); D1

Датум на процена

Ноември 2020

Проценувач

Караделев, M.

Прегледал

Kost, G.

Ivancevic, B.

Соработници

Русевска, K.

Составена од

Miskovic, M.

Образложение за процената

Видот е познат од осум (8) локалитета, од кои три се наоѓаат на територијата на НП „Галичица“. Бројот на регистрирани единки е околу 300, иако вкупниот број на возрасни единки (вклучувајќи ги и неистражените локалитети со дива фоја) не се очекува да надмине 1000, поради што ова се третира како многу мала популација. Другите локалитети не се заштитени и живеалиштата се под силно антропогено влијание. Тоа е најзабележително во заедницата со дива фоја во околината на село Чалакли. Ова е загрозено подрачје затоа што има масовно експлоатирање на дрвјата од дива фоја од страна на месното население. Пожарите во летниот период исто така претставуваат голема закана.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Pyrofomes demmidoffii е редок вид, застапен со различна бројност на речиси сите локалитети каде е присутен домаќинот (дивата фоја). Во земјава популацијата на видот е проценета на приближно 300 примероци т.е. околу 300 инфицирани дрвја. Почест е во доброразвиените заедници од дива фоја, особено каде што има постари стебла. Најмногу примероци се забележани на старите стебла од дива фоја во околината на село Кожле, каде се избројани околу 150 примероци, додека на другите локалитети, како што се околината на село Чалакли и островот Голем Град, се констатирани по околу 50 примероци.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен (лигниколен).

Живеалишта и екологија

Паразитски вид на различни видови Juniperus spp. во источна Африка и Северна Америка. Познат е од Кавказ, Узбекистан, Сибир, Крим и Турција, најчесто на видови од родот Juniperus. На Балканскиот Полуостров, Pyrofomes demidoffii е најден само на дива фоја (J.excelsa). Видот е редок во сите познати локалитети со дива фоја во С. Македонија, Албанија и Бугарија. Се јавува на стари стебла при што предизвикува значителни штети во шумската заедница.

Во С. Македонија, видот е забележан на гнили дрвја од дива фоја (Juniperus excelsa), на надморска височина помеѓу 120 и 1,200 m. Шумите од дива фоја се сметаат за приоритетно живеалиште во Директивата за живеалишта, и се наведени како *Ендемски шуми со Juniperus spp. – Pal. 42.A3 – шуми од дива фоја (Juniperetum excelsae) – шумски формации во кои преовладува Juniperus excelsa. Шумата се состои од чиста J.excelsa или е мешана со различни видови дрвја од даб (Quercus coccifera, Q.trojana, Q.pubescens) или во некои подрачја мешана со Juniperus foetidissima.

Користење и трговија

Користење и трговија

Видот не е од интерес за користење и трговија.

Закани

Закани

Влијанието е изразено преку уништување и/или фрагментација на живеалиштето на домаќинот бидејќи видот е строго врзан за еден супстрат. Директно влијание врз видот не е утврдено. Заканата се манифестира различно и зависи од локацијата на заедницата. Најмала е на заштитените локалитети што се во составот на НП „Галичица“ додека најизразена е во околината на село Чалакли, во близина на Валандово. Овој локалитет претставува загрозено подрачје поради масовното експлоатирање на дрвјата од дива фоја од страна на месното население. Стеблата и гранките од дива фоја се користат во варниците за производство на негасена вар. Исто така, голема закана која се однесува на сите заедници со дива фоја претставуваат и пожарите кои се чести во летниот период. Интензивното земјоделство и испашата со кози и овци е незначителна закана за биолошката разновидност на шумите од дива фоја.

Зачувување

Зачувување

Зачувувањето на старите стебла од домаќинот се најважната активност за зачувување на видот. Истражувања за бројот и обемот на популацијата; толкување на статусот на видот преку подобро разбирање на неговата биологија и екологија; зачувување на живеалиштата; проучување на трендовите по пат на редовен мониторинг.

Библиографија

Библиографија

Denchev C. & Assyov B. (2010). Checklist of the Larger Basidiomycetes in Bulgaria. Mycotaxon 111, 279-282. DOI:10.5248/111.279

Dogan H.H. & Karadelev M., 2006 – Ecology and distribution of two parasitic fungal species (Pyrofomes demidoffii and Antrodia juniperina) on scale-leaf juniper trees in Turkey. Cryptogamie Mycologie 27(1):35-43.

Gyosheva M. (2006). Red List of fungi in Bulgaria. Mycologia Balcanica 3: 81–87.

Josef Vlasák Jr.Patrick G. HarveyPatrick R. Leacock, and Viacheslav Spirin (2018). Pyrofomesjuniperinus, comb. nova, the North American Sibling of P. demidoffii (Polyporales, Basidiomycota), AnnalesBotaniciFennici 55(1–3), 1-6. https://doi.org/10.5735/085.055.0101

Karadelev M., 1998 – Fungal biodiversity in Macedonia I. with a special regard to substrates with a disjunctive range and relict origin. Mycologia Montenegrina, I-n: 49-55.

Niemelä, T. & Ryvarden, L. (1975). Studies in the Аphyllophorales of Аfrica IV: Antrodia juniperina, new for east Africa. Transactions of the British Mycological Society, Volume 65, Issue 3, Pages 427-432.