НАЦИОНАЛНА ЦРВЕНА ЛИСТА НА РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Блатна желка

Emys orbicularis

English

European pond turtle

Albanian

Breshkujzë

Назад кон преглед на видови
<< Претходно – Степски удав
Ждрепка – Следно >>
Неоценет Недоволно
податоци
Најмалку
засегнат
Близу
засегнат
РАНЛИВ Загрозен Критично
загрозен
Истребен во природата Истребен
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
Таксономија
Податоци за процената
Популација
Живеалишта и екологија
Закани
Користење и трговија
Зачувување
Библиографија

Таксономија

Научно име

Emys orbicularis

Опишан од

(Linnaeus, 1758)

Синоним

Testudo orbicularis Linnaeus, 1758; Emys orbicularis ssp. capolongoi Fritz, 1995; Emys orbicularis ssp. colchica Fritz, 1994; Emys orbicularis ssp. eiselti Fritz, Baran, Budak & Amthauer, 1998; Emys orbicularis ssp. fritzjuergenobsti Fritz, 1993; Emys orbicularis ssp. galloitalica Fritz, 1995; Emys orbicularis ssp. hellenica (Valenciennes in Bibron & Bory de Saint-Vicent, 1832); Emys orbicularis ssp. hispanica Fritz, Keller & Budde, 1996; Emys orbicularis ssp. iberica Eichwald, 1831; Emys orbicularis ssp. ingauna Jesu, Piombo, Salvidio, Lamagni, Ortale & Genta, 2004; Emys orbicularis ssp. lanzai Fritz, 1995; Emys orbicularis ssp. luteofusca Fritz, 1989; Emys orbicularis ssp. occidentalis Fritz, 1993; Emys orbicularis ssp. persica Eichwald, 1831; Testudo europaea Schneider, 1783

Податоци за процената

Критериуми и категории на Црвената листа на IUCN

VU – Ранлив, B1ab(i,ii,iii)+2ab(i,ii,iii)

Датум на процена

Ноември 2019

Проценувач

Стеријовски, Б.

Арсовски, Д.

Прегледал

Ajtic, R.

Соработници

/

Составена од

Hofman, M.P.G.

Образложение за процената

И покрај тоа што површината на населеност (AOO) на овој вид е само 332km2, Emys orbicularis тешко се забележува и често потребни се посебни стапици за да биде констатирано неговото присуство, односно неговиот фактички AOO e веројатно поголем. Поради тоа што видот преферира живеалишта со застојани слатководни тела, тој е широко распространет низ целата земја (обемот на распространување [EOO] = 14.671km2), но сериозно фрагментиран поради ограничените можности за дисперзија (Rogner 2009). Имено, покрај трите големи не-глацијални природни езера во Северна Македонија кои заедно со некои вештачки езера нудат соодветни живеалишта, во земјата остануваат само уште неколку мочуришта, од кои најголемо е Моноспитовско Блато, кое сепак е под огромен антропоген притисок (Melovski et al. 2008). Континуираната деградација на слатководни живеалишта каде егзистира овој вид, најверојатно, ќе придонесе кон намалување на неговите AOO и EOO; исто така, видот е предмет на нелегална трговија (Nikolić & Golubović 2017). Блатната желка може да се стави во категоријата загрозен, но бидејќи неговата AOO е веројатно поголема од она што во моментот го знаеме (т.е.> 500km2) и затоа што може потенцијално да има корист од регионалните ефекти за спасување од соседни популации, тој се смета за ранлив. Глобално и во Европа е оценет како скоро загрозен.

Популација

Моментален тренд на популацијата

Се намалува

Опис

Таму каде е присутна блатната желка се среќава често. Како и да е, нејзините слатководни живеалишта се меѓу најзагрозените, на глобално ниво, што упатува на негативен тренд на големините на националните популации на блатната желка. Основните теренски истражувања укажуваат дека најголемата национална популација е веројатно во Моноспитовско Блато во струмичкиот регион.

Живеалишта и екологија

Систем

Копнен, слатководен (= копнени води)

Живеалишта и екологија

Застојани или спори текови, а понекогаш и ефемерни водни тела со многу променлива големина и потекло (бари, езера, оризови полиња, дренажни канали и др., Tortoise & Freshwater Turtle Specialist Group 1996; Speybroeck et al. 2016).

Користење и трговија

Користење и трговија

Голем број животни се одгледуваат во заробеништво од хоби и се дистрибуираат во рамките на таа заедница, а многу од единките се предмет на нелегална трговија (на пр.> 1300 единки биле конфискувани во 2012 година на македонско – српската граница [Nikolić & Golubović et al. 2017]). Во Северна Македонија животните се одгледуваат во фарми за желки. Во моментот работат шест фарми за желки во земјата (Nikolić et al. 2018), а исто така желки се одгледуваат и во вештачки езерца.

Закани

Закани

Главни закани се: губење на живеалиштата заради проширување и интензификација на земјоделските активности, регулацијата на реките и развој на крајбрежјето (Rogner 2009); агрохемикалии и други влијанија од загадување; урбанизација и развој на туристичката инфраструктура; собирање на единки за тргување како домашни миленици; интродукција на интродуцирани видови (на пр. Trachemys scripta низ цела Европа; неколку единки се забележани во Скопје и Катланово); генетски промени; смртност по патиштата. Честопати е локално загрозен, па дури и исчезнат (Firtz & Chiari 2013). Во Северна Македонија, прекумерното собирање може да претставува и голема закана (Nikolić & Golubović 2017), особено ако сфатиме дека во недостаток на строга контрола, легалните фарми на желки можат лесно да се користат како платформи кои го олеснуваат извозот на диво фатени единки. Сите закани наведени за овој вид се вклучени во Листата на приоритетни закани за биолошката разновидност во „Националната стратегија за биолошка разновидност на Република Македонија со акционен план 2018-2023 “ (Министерство за животна средина и просторно планирање, 2018).

Зачувување

Зачувување

Видот се наоѓа на Анекс I и II од Бернската Конвенција и на Анекс II и IV од ЕУ Директивата за живеалишта. Се наоѓа и на националната листа на заштитени диви видови.

Библиографија

Библиографија

Sillero, N., Campos, J., Bonardi, A., Corti, C., Creemers, R., Crochet, P.-A., Crnobrnja-Isailović, J., Denoël, M., Ficetola, G.F., Gonçalves, J., Kuzmin, S., Lymberakis, P., de Pous, P., Rodríguez, A., Sindaco, R., Speybroeck, J., Toxopeus, B., Vieites, D.R., Vences, M. 2014. Updated .pdistribution and biogeography of amphibians and reptiles of Europe. .p 1-31.

Uzunova, D., Kitanova, D., Spirovska, M., Hristovski, S. 2015. Integral Report for the Project implementation. Final report of the project “Ecological data gap analysis and ecological sensitivity map development for the Bregalnica river watershed”. Skopje . .p/.

Particip. 2017. ‘Strengthening the capacities for implementation of NATURA 2000’. MoEPP. Skopje . .p/.

Ministry of environment and physical planning. 2018. National biodiversity strategy and action plan : for the period 2018 – 2023. Ministry of environment and physical planning. Skopje. .p 183.

Speybroeck, J. Beuckema, W., Bok, B., Voort, J.V.D. 2016.Field Guide to the Amphibians and Reptiles Bloomsbury Publishing Plc. London
Tortoise & Freshwater Turtle Specialist Group 1996 Emys orbicularis (errata version published in 2016). The IUCN Red List of Threatened Species . .p/.

Rogner, M. 2009. European pond turtle Emys orbicularis. Edition Chimera Frankfurt
Fritz, U., Chiari, Y. 2013. Conservation actions for European pond turtles – a summary of current efforts in distinct European countries. .p 107-110.

Nikolić , S., Golubović, A. 2017. Confiscated Emys orbicularis (L., 1758) Dying Out in a “Temporary” Reception Facility in Serbia: a Case Study Showing the Urgency for a Regional Reptile Rescue Centre. .p 115-120.

Gasc, J-P., Cabela, A., Crnobrnja-Isailović, J., Dolmen, D., Grossenbacher, K., Haffner, P., Lescure, J., Martens, H., Martinez-Rica, J.P., Maurin, H., Oliveira, M.L., Sofianidou, T.S., Veith, M., Zuiderwijk, A. 1997. Atlas of Amphibians and Reptiles in Europe. Societas Europaea Herpetologica & Museum Nationall d’ Histoire Naturelle (IEGB/SPN). Paris. .p 496.

Sterijovski, B. 2018 Final report for monitoring. In: Project for Exploitation of Mineral Resources Borov Dol. Maneko. Skopje
Uhrin, M., Havaš, P., Minarik, M., Kodejš, K., Bugoš, I., Danko, S., Husák, T., Koleska, D., Jablonski, D. 2016. Distribution updates to amphibian and reptile fauna for the Republic of Macedonia. .p 201-220.
Melovski, Lj., Ivanov, Gj., Angelova, N., Velevski, M., Hristovski, S. 2008. Monospitovsko blato. Poslednoto mocuriste vo Makedonija. Opstina Bosilovo. Bosilovo 55